Razvoj motoričko-funkcionalnih sposobnosti kod dece

 

Poznavanje uzrasnih karakteristika osnovni je preduslov za trenera da bi mogao znalački, sistematski i uspešno delovati na razvoj sportiste. To je posebno važno za one trenere koji rade sa decom i omladinom. Trener je taj koji vodi i formira karakter mladih osoba tokom veoma osetlјivih faza njihovog razvoja.

Osnovna orijentacija u radu trenera uvek mora biti uzrasna kategorija, te se zavisno od nje primenjuju odgovarajuća sredstva, doziraju napori, primenjuju odgovarajuće metode rada… Pored toga, trener mora voditi računa o individualnim razlikama unutar svake kategorije dečaka, jer u zavisnosti od toga on određuje zadatke, diferencira zahteve, težinu vežbi i odnos prema pojedincu.

Poznavanje telesnog rasta i razvoja dece, njihovih kognitivnih sposobnosti (osećanje, pažnja, pamćenje, mišlјenje), načina na koji oni grade svoje socijalne i emocionalne odnose sa drugarima, koja su njihova interesovanja, stavovi, osnovni problemi i dileme, kao i poznavanje osnovnih odlika njihovih motoričkih sposobnosti, treneru će omogućiti da svoj rad mnogo uspešnije prilagodi stvarnim mogućnostima dece.


Razvoj motoričkih sposobnosti kod fudbalera uzrasta od 8 do 12 godina

Pod motoričkim sposobnostima podrazumevaju se one sposobnosti koje učestvuju u rešavanju motoričkih zadataka i koje uslovlјavaju uspešno kretanje, bez obzira da li su urođene ili stečene tokom trenažnog procesa. Poseduje ih svaki čovek, ali na različitom nivou. Nivo ispolјavanja motoričkih sposobnosti zavisi od niza faktora kao što su: nasleđe, pol, uzrast, treniranost…

Iako dominantnu ulogu u radu sa fudbalerima uzrasta od 8 do 12 godina ima tehnička priprema, veoma je važno u ovom periodu posvetiti dovolјno pažnje i razvoju motorike, jer će ona umnogome olakšati dalјi rad. Od brojnih motoričkih sposobnosti, čiji se broj različito definiše kod većine autora, u radu sa fudbalerima uzrasta od 8 do 12 godina osnovu rada treba da čine: koordinacija, brzina, eksplozivna snaga, okretnost, agilnost i fleksibilnost.


Razvoj koordinacije

U radu sa fudbalerima uzrasta od 8 do 12 godina potrebno je posvetiti dosta pažnje razvoju koordinacionih sposobnosti, jer se upravo ovaj period smatra najoptimalnijim za uspostavlјanje koordinacije između nervnog sistema i rada  nogu,  koji je za fudbalere izuzetno važan.

Prilikom rada na razvoju koordinacije u ovom uzrasnom periodu potrebno je uzeti u obzir da neka deca sazrevaju ranije od svojih vršnjaka i upravo tako ranije sazrevanje može dovesti do koordinacijske krize. Zbog toga se u radu sa takvom decom moraju što više koristiti vežbe i igre za razvoj ove sposobnosti kako bi se ta faza što „bezbolnije“ prebrodila. Osnovni put za razvoj koordinacije odvija se kroz dva metodska pravca: sistematsko usvajanje novih pokreta i vežbanje već usvojenih pokreta, ali u promenlјivim uslovima.


Razvoj brzine

U radu sa fudbalerima uzrasta od 8 do 12 godina potrebno je obratiti posebnu pažnju na razvoj brzinskih svojstava, jer se u ovom periodu beleži veoma veliki prirodni porast brzine kretanja. Pravilno sprovedeno vežbanje umnogome će pobolјšati ovu sposobnost i postaviti dobru osnovu za njen razvoj u kasnijim periodima.

U radu sa decom treba primenjivati kratke deonice koje ne zahtevaju velike mišićne napore, odnosno deca ne trebaju trčati brzo i kontinuirano duže od četiri do šest sekundi. Vrlo je važno koristiti niz različitih vežbi, a isto tako velika je vrednost i upotrebe elementarnih, štafetnih i sportskih igara, jer deca jednostavno uživaju i vole izvoditi zadatke u kojima je važna brzina tokom igre i tokom štafeta.


Razvoj eksplozivne snage

Sa razvojem eksplozivne snage kod fudbalera treba početi u njihovim početnim fazama treniranja i to sa primenom vežbi adekvatnih za taj uzrast, jer u suprotnom može doći do teških povreda lokomotornog sistema. To podrazumeva da se u radu sa decom do 13. godine primenjuju vežbe samo sa malim opterećenjem (vlastita težina).

Uzrast od 8 do 12 godina je najpogodniji za rad, a pošto taj uzrast naročito uspešno usvaja ono što vidi (demonstracija), na treneru je da iznađe najbolјi način kako vežbe prikazivati i demonstrirati, kako bi efekat vežbanja dao najbolјe rezultate. Vežbe za razvoj eksplozivne snage treba primenjivati na početku ili u sredini glavnog dela treninga, kada fudbaler nije zamoren.


Razvoj okretnosti

U metodici usavršavanja okretnosti treba obratiti pažnju na to da u ovom slučaju ne važe isti principi koji važe, na primer, prilikom obučavanja u pogledu postupnosti vežbanja i poštovanja principa od lakšeg ka težem ili od jednostavnog ka složenom. Naprotiv, koordinacijski teži zadaci, bez obzira što se u prvom momentu ne mogu sasvim tačno izvesti, dovode do većih efekata (kada je okretnost u pitanju), od onih jednostavnih.


Razvoj agilnosti

Klјučni pojmovi koji se odnose na treniranje agilnosti su svest o telu i kontrola, priprema za izvođenje vežbe, reakcija, promena smera i rad nogu. Vrlo je važno, radi prevencije od povreda, kako učiti mladog igrača da sprintuje, menja pravac i kako da se zaustavi. Osnovno u svemu ovom je duži korak u startu, kraći koraci u trčanju i niže težište, iz kojeg će fudbaler moći u najvećoj brzini da promeni pravac, da izdrži duel sa protivnikom, a ipak da se ne povredi.


Razvoj fleksibilnosti

U radu sa decom uzrasta od 8 do 12 godina treba naglašavati celokupnu fleksibilnost, koja uklјučuje sve zglobove tela, iz razloga što će to rezultirati dobrim temelјnim razvojem. Tako će dete nastaviti sa razvojem zglobova i lakše podnositi anatomske teškoće koje se mogu pojaviti tokom puberteta. Specifična fleksibilnost se razvija od puberteta pa nadalјe, odnosno tada se posebna pažnja treba obratiti na zglobove uklјučene u kretne strukture pojedinog sporta, što svakako ne znači da ostale zglobove treba zanemariti.

Vežbe fleksibilnosti moraju biti sastavni deo svakog treninga, što znači da se ova sposobnost obrađuje kontinuirano u dužem vremenskom periodu. Radi se u uvodno-pripremnom, osnovnom i završnom delu treninga kroz vežbe oblikovanja tela i pokrete. Može se vežbati uz neku drugu motoričku sposobnost ili tehničko-taktičke vežbe, samostalno, uz pomoć partnera ili pomoću manjih sprava – rekvizita (medicinke, lopte, vijače, palice i dr).


Svaka motoričko-funkcionalna sposobnost ima svoju senzitivnu fazu.

Senzitivna faza je posebno pogodan period za razvoj određene sposobnosti kada je organizam optimalno spreman da prihvati specifičnu vežbu, kako bi se adaptirao i kasnije omogućio razvoj maksimalnog potencijala.

111111111