Našoj sreći nema kraja pored njih. Krenimo redom…
Koliko god mi voleli da ih zovemo „malci“, toliko se oni iz dana u dan trude da „skinu“ nadimak i pokažu nam da i nisu baš toliko mali (?!). Nekako im to polazi za nogom, s obzirom na to koliko su nam radosti doneli u prethodnom periodu.
Njima nije važno ko je na drugoj polovini terena, oni bi isto igrali i nadigravali se sa svima – JER VOLE FUDBAL! Očigledno je da je njihov genetski kod takav da su veliki uvek i u svakoj prilici. Veći u porazu nego u pobedi, iako je ovih drugih bilo mnogo više. Ovo je tek njihov početak, a kraj njihovim mogućnostima nije ni na vidiku.
Bez želje da istaknemo bilo koga pojedinačno, pohvalićemo sve momke koji su pod vođstvom njihovog trenera Marka doneli klubu nove pobede, golove, radovanja… Malo im je bilo da odigraju jednu utakmicu. Posle pobede nad vršnjacima sa Karaburme, ekipom OFK Beograda, posle kratkog odmora, opet su kročili na teren i izvojevali još jednu pobedu protiv drugara iz FK Crveni orao. E, pošto im je i to bilo malo, neki od njih su dotrčali na drugi teren da pomognu drugarima i odigraju još jedan meč, dok su drugi posle obaveza u klubu sreću potražili u parkiću – igrajući fudbal, naravno. Deco draga, treneru – hvala i svaka čast!
Da vikend bude i više nego uspešan pobrinuli su se treneri Panta i Sloba koji su sa svojim pulenima odigrali dve spektakularne utakmice. Deca su prikazala nebrojano mnogo lepih poteza i akcija, na čemu im čestitamo.
Poruka svim našim igračima: TRENIRAJ JAKO, JER SAMO UZ NAPORAN RAD DOLAZE SREĆA I USPEH. A mi sa vama to svakako jesmo.
SREĆNI I USPEŠNI – MI SMO STAR ZEMUN!
