Kažu da kada nešto baš mnogo voliš, kada mu se dovoljno posvetiš, kada radiš iskreno, od sveg srca, iz ljubavi, bez interesa, predano i snažno – USPEH MORA DOĆI! I došao je! Dragi ljubitelji fudbala predstavljamo vam finaliste najprestižnijeg dečijeg fudbalskog turnira – Dragan Mance Cup 2021.
Sasvim skromno, bez prevelikih očekivanja, bez stavljanja tereta rezultata na njihova mala i nevina pleća, krenuli smo, u tada, za sve nas, nešto nezamislivo i daleko. Krenuli smo u pohod na šampionski pehar „dečije Lige šampiona“ – Dragan Mance Cup-a. Imali smo cilj da se mnogo, mnogo dobro zabavimo, u čemu smo naravno uspeli, ali tada niko nije mogao da predpostavi da ćemo se popeti na pobedničko postolje. A mi smo sanjali. I san nam se ostvario.
Padali su pred talentovanim Starovcima, redom: Rad (2:0), Rudar Kosovska Mitrovica (1:1), OFK Gol (1:0) i u borbi za prvo mesto u grupi ŠF Bistrica Novi Sad (2:1). Bez poraza, sa sjajnom i lepršavom igrom, uz pregršt šansi i sa samo dva primljena gola, odlazimo u eliminacionu fazu takmičenja kao prvoplasirana ekipa iz grupe, tada već veliki šok za sve poznavaoce dečijeg fudbala. A onda. E onda je počeo spektakl…
U prvoj utakmici među 16 najboljih timova (1/4 finala), sačekao nas je GDM iz Novog Sada, ekipa koja je osvojila turnir Vujadin Boškov samo nedelju dana ranije, sa najboljim strelcem i igračem iz svojih redova. Au, kakva utakmica, au kakav talenat sa obe strane, kakav fudbal… Bravo deco! Posle početnog vođstva novosađana, nisu naši zlatni dečaci ustuknuli. Prelepim golom Tadije Rusića, izjednačili smo i krenuli svim silama u napad, jer nismo imali šta da izgubimo. Treneri naređuju totalnu ofanzivu, koja je urodila plodom pred sam kraj utakmice. Jedan od naših junaka, preslatki i borbeni Luka Stepanović, glavom matira golmana druge ekipe i veliko slavlje može da počne. Hej mi smo među osam najboljih ekipa. Vidimo se u nedelju. I, nedelja je svanula…
Dok su nas na drugoj strani grada čekali da nam dodele medalje za osvojenu titulu u ligi, naši malci su razmišljali samo o fudbalu. I prikazali su ga. Ne samo fudbal. Nego totalni fudbal. Pravo četvrfinale, kako dolikuje tako velikom turniru viđeno je između naše ekipe i škole fudbala Siniša Mihajlović, opet iz Novog Sada. Koliko je samo bilo naporno, koliko je samo bilo emotivno, energično, koliko smo samo šansi stvorili i koliko je ubojita levica Vuk Stanković bio hladnokrvan u realizaciji. Opet poslednji minut. Na semaforu 1:0 za STAR Zemun! San traje… Vidimo se u polufinalu!
Apetiti su porasli. Na korak smo od medalje. Umorni smo. Mnogo smo umorni. Bez minuta pauze i odmora, uskačemo na teren gde nas čekaju veoma „iskusni“ drugari iz FK Bubamara iz Beograda. Gubimo, a bolji smo. Inicijativu na terenu materijalizuje naš kapiten, neumorni Luka Kačar, igrač sa najviše odigranih minuta od svih, skoro bez izmene, kakvo dete… Sve smo umorniji. Treneri su mirni, staloženi. Publika ne prestaje da nas bodri. Imamo najveću armiju navijača na turniru. Sve je obojeno u crveno-plavo. Penali – zasluženo! Svi žele da šutiraju, čak i golman. Na slatkim smo mukama, šta ćemo sad? Izbor je pao. Prvi je Stepa, drugi Vuk, treći je „mangup sa Jelovca“ Aleksa Žikić. Prvi penal i 0:1. Šutira bombarder Stepa i izjednačenje, 1:1. Nastavak serije i po promašaj sa obe strane. Šut najboljeg igrača Bubamare zaustavlja prečka, a onda na scenu stupa najmlađi – sevnula je Žiletova levica. Šut kao da iza sebe ima 100 ovakvih utakmica i sve je gotovo. Zemun je ponosan, STAR je u finalu. Ushićenje, uzbuđenje, emocije ne možemo da sakrijemo. Suze takođe… I ne želimo da ih krijemo. Mi smo suze, mi smo STAR Zemun!
Vidno umorni i „ispražnjeni“ od polufinala, opet bez minuta odmora, odlazimo u finale na megdan ŠF Crno-bele bebe kojima smo na kraju morali da pružimo ruku i čestitamo na pobedi. Veliki, ogroman uspeh za naš klub. Ipak, ostaje žal za odmorom, sigurni smo da bi finale bilo potpuno drugačije, zanimljivije i neizvesnije, samo da smo imali koji minut više vremena da se pripremimo… No, to je fudbal, idemo dalje, u nove pobede.
PONOSNI NA ANDRIJU ĐOKOVIĆA – Da sve bude u znaku naših zvezdica, pobrinuo se naš golman, dečak mlađi od svih, za koju godinu veliki ANDRIJA ĐOKOVIĆ. Njegova energija, sigurne intervencije kojima je ohrabrivao celu ekipu rezultat su nagrade za NAJBOLJEG GOLMANA turnira. Još jedno veliko priznanje za našu školu fudbala, a naročito za porodicu Đoković, samog Andriju i našeg trenera golmana Stefana Miloševića. Bravo Starovci, idemo dalje, uzdignute glave, ponosni i smeli da pokažemo još više. Bravo Andrija i hvala. Voli te tboj STAR Zemun!
Na kraju, ostaje nam da se zahvalimo svima koji su nas podržavali, verovali u nas ne samo na ovom turniru, već cele sezone. Hvala svakom roditelju, bratu, sestri, baki i deki, tetki, drugaru… na neizmernoj ljubavi koju su nam pružali, a koju smo uvek osećali. Hvala svakom detetu na dostojnom reprezentovanju našeg kluba, naše velike porodice, i naravno čestitke svim našim trenerima. Svi su dali značajan doprinos uspesima!
Posebna zahvalnost ide na račun domaćina turnira, gospodinu Goranu Manceu, rođenom bratu velikog fudbalera čije ime nosi ovaj turnir, ali i njegovom sinovcu, momku koji je njegov imenik, našem velikom sporstkom prijatelju – Draganu Manceu. Hvala dobri ljudi, pozdravljamo vas i jedva čekamo da se družimo sledeće godine.
Mi smo srećni! Mi smo STAR Zemun!
