Nije zlato sve što sija – kaže narod. Međutim, kada je izmišljena ova izreka, ovi momci tada nisu postojali, inače ona nikada ne bi zaživela u narodu.
Jer oni jesu zlatni, sjajni i NAJBOLJI – u svakom smislu te reči! Naši zlatni vaterpolisti… Momci koji plene dobrotom, šarmom i neposrednošću bili su naši domaćini na utakmici regionalne lige i zadivili nas svojom moralnom i ljudskom veličinom.
Rezultat utakmice, njima važan i mi im na pobedi i dobroj igri od srca čestitamo, ali… Ali ono što je nama važnije od svega jeste poznanstvo sa njima i motivacione reči koje su nam uputili. Posle izuzetno teškog turnira koji se igrao nekoliko dana, posle pet odigranih utakmica i isto toliko pobeda, oni su pokazali zašto su najveći.
Došli su da pozdrave male drugare, od kojih će sigurno neki krenuti njihovim, šampionskim stopama. Razgovarali su sa našim mališanima, fotografisali se, družili i to je ono na čemu nikada nećemo moći da se odužimo i zahvalimo im.
Na trenutak smo „pobegli“ od fudbala i uživali u našem najtrofejnijem sportu u kome smo bez premca u svetu već decenijama. Pričali smo deci tokom utakmice o uspesima naših vaterpolista na najvećim takmičenjima, o njihovoj skromnosti, timskom duhu, poštenju, ambicijama i požrtvovanosti kada je reč o igranju za reprezentaciju. Iskoristićemo ovu priliku da im se na tome još jednom zahvalimo. Veliki pozdrav za najveće ambasadore naše zemlje.
TETOVAŽE I STRANI JEZICI
Upitao je jedan od trenera, klince da li (ne)primećuju nešto na telima svojih novih idola? Jedan od odgovora bio je da „imaju mišiće“, ali ono što smo želeli da čujemo smo i dobili od naše pametne dece: NEMAJU TETOVAŽE, rekao je neko od njih. Tačan odgovor. Ali ono što niste znali, a trebali biste da znate o njima je da većina ima završene fakultete, i da svi oni govore najmanje tri svetska jezika pored maternjeg. Da se razumemo – nemamo ništa protiv tetoviranja (ili ipak imamo), ali ovako je baš kako treba da bude i to je ono čemu ćemo težiti u edukovanju naše dece.
Uzeli smo pelcer od najboljih. Pre svega najboljih ljudi, u čije smo kvalitete imali prilike da se uverimo, pa tek onda od najboljih sportista. Uzeli smo pelcer za obrazovanje, za učenje jezika, za skromnost, dobrotu, veličinu. To je ono što će biti naš rezultat. Jer, to smo mi…
NEIZMERNO HVALA: deci na lepom ponašanju, roditeljima koji su ih doveli, trenerima, svim ljudima iz VK Novi Beograd na ljubaznosti i gostoprimstvu, svim vaterpolistima: Mandiću, Jakšiću, Vlahopulosu, braći Pijetlović, Rašoviću… Ali, posebno HVALA gospodinu Aleksandru Aci Bakiću, čoveku bez koga ne bi bilo ni naše posete utakmici i drago nam je da smo započeli saradnju sa jednim pravim sportskim radnikom i gospodinom.
Šampioni, hvala još jednom i vidimo se uskoro!
Mi smo škola sporta. Mi smo škola života… MI SMO STAR ZEMUN!
