Imali smo proteklog vikenda novu priliku za druženje i uživanje u „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“.
Mesto predodređeno za uspeh bilo je na drugom kraju grada, podno divne Zvezdarske šume. Turnir u režiji sportskih prijatelja iz škole fudbala Imperial, nije samo ispunio, nego i premašio sva naša očekivanja.
Vrlo skromno i stidljivo, kao i uvek, bez preterano velikih ambicija krenuli smo put Zvezdare, sa dečacima rođenim 2014. i 2015. godine na njihov prvi turnir. Njihove zasluge iz prethodnog perioda, obavezale su nas da damo sve od sebe i potrudimo se da dečaci ostvare što bolji rezultat na pomenutom takmičenju. Cele sezone su nas oduševljavali svojim ponašanjem, treniranjem, o utakmicama je izlišno i govoriti. Zasmejavali su nas svojim gafovima, rasplakali potezima, učinili ponosnim zbog svog talenta i ljubavi prema fudbalu. Trud i uspesi na ligaškim utakmicama nagrađeni su osvajanjem Imperial kupa.
U skroz opuštenoj atmosferi, bez bilo kakvog pritiska rezultata od strane roditelja, naročito trenera, sa ciljem da što više uživamo i družimo se turnir smo otvorili trijumfom igrajući sa drugarima iz ŠF Pobeda. Ređali su se uspesi nad ŠF Milano Stars, Zmajevi i u polufinalu sa domaćinom, školom fudbala Imperial. Ekipa ulazi u finale bez primljenog gola, ali sa stotinom aplauza svojih trenera, roditelja, ali i ostalih navijača, čak i suparničkih ekipa. Talenat je primećen i nagrađen. Činjenica na koju smo posebno ponosni.
Naravno, porodica se nije okupila samo fudbala radi. Pauzu između utakmica iskoristili smo da posetimo Zvezdarsku šumu. Deca su uživala u hladu, igrajući se i družeći, a roditelji u tišini restorana Dunavski vrh, još jednom su pokazali da su družina u kojoj vlada iskrenost i posebna „hemija“. Treba napomenuti da smo na treću utakmicu došli direktno iz kola, posle ručka i igranja u šumi. Naše inspirisane šampione toga dana ništa nije moglo omesti u nameri. A ona je svima bila jasna od prvog minuta prve utakmice.
Jako sunce, sada već prisutna euforija i potajno nadanje onome o čemu smo svi sanjali obeležili su pauzu pred odlučujuću utakmicu. I počelo je. Krenuli su talentovani Borčanci (FK BSK) silovito i neprestano pretili da ugroze naš gol, što su posle nekih pet minuta borbe i učinili. Lepu akciju, mališani krunišu golom, međutim, nedugo potom, ne ostaju dužni ni Žare, Teki i ekipa. Mat u dva poteza, precizan je Žile i na „semaforu“ je već 1:1. Tada ustvari sve počinje!
Napadi se ređaju, šanse za njima, lepih poteza ne manjka, galamu i navijanje prekida sudijski zvižduk uslovljen prekršajem naših igrača. Hladan tuš. Udarac sa skoro pola terena, nismo se snašli, lopta se odbija od nekog od njihovih igrača i to je je 1:2 na nešto više od 5 minuta do kraja finala. Šok za sve prisutne, ne i za naše borce i njihove trenere. Napadamo, trudimo se, stvaramo šanse, šutiramo i na minut do kraja uzvraćamo istom merom. „Slobodnjak“ sa slične udaljenosti i Teki je neumoljiv. Zvuk lopte koja pogađa prečku i para mrežu za opšti delirijum na tribinama. Spremamo se za penale. Svi osim našeg Žileta. Presečena lopta i volej udarac za evrogol i veliku radost, na svega desetak sekundi pre poslednjeg sudijskog zvižduka. I eto ga. Kraj. To je to. Kakva radost, koliko suza radosnica, koliko zagrljaja. Sve je gotovo! Star je šampion. Šampion i tačka. Tačka.
Hvala organizatorima iz ŠF Imperial na gostoprimstvu i sjajnoj organizaciji, bravo za dečake i njihove roditelje, našu vernu publiku. Bravo treneri. Bravo familijo. A kako smo uživali i družili se pogledajte u našoj galeriji na Facebook stranici i Instagram nalogu.
Do novih trofeja, radosti i zabave, pozdravljamo vas.
Mi smo STAR Zemun!
